Jošida Senša i problem razumevanja apsurdnog humora

Kao što sam najavio, moj tekst o Jošidi Senši je izašao ovde. Hteo sam da napišem više, ali ostao bih nedorečen u nekim stvarima i ne bih mogao da razvijem te ideje do kraja. Recimo, odnos Jošide prema zenu - ne u smislu ličnog stava, već sličnosti postupka. Osim toga, Ucurun desu je samo jedno u moru njegovih dela, i zapostavljati ostale ne pruža pravu sliku o njemu kao autoru. Na primer, tu je Iđimete-kun, čiji istoimeni protagonista liči na hodajuću grudvu i ima tendenciju da eksplodira ako ga neko maltretira. No, mislim da ne postoji ni jedan bitan tekst o Jošidi na evropskim jezicima, dakle, lako je moguće da je ovaj moj prvi, tako da je i ovo veliki korak za početak.

Jošida se pojavljuje u seriji članaka na jednom blogu nazvanoj The Best Obscure Manga. E, sad, što se mene tiče, ovde postoje dva problema. Prvi je u značenju reči obscure. Za koga opskuran? Za moju babu, recimo (nije živa odavno, ali pretpostavimo da jeste), Dragon Ball bi bio opskuran. Ako se jedna manga iz 5 tomova u Japanu proda u preko 3 miliona primeraka, odnosno preko 600 hiljada po jednom tomu - a to su podaci koje sam našao za Ucurun desu -  to je stavlja u red najprodavanijih seinen izdanja svih vremena. Dakle, ako neko hoće da analizira, i još bitnije, razume japansku savremenu kulturu, posebno mange, ne može da ga zaobiđe, i reč obscure slabo prenosi tu informaciju.

I ovde dolazimo do drugog problema koji sam nagovestio gore: mnogi Zapadnjaci (Amerikanci?) jednostavno ne razumeju Jošidin humor. Jedan dokaz je na pomenutom blogu, ali još bolji dokaz bi bio sledeći:

Mnogi će se pitati šta se, dođavola, ovde desilo. Desila se greška u prevodu, eto to se desilo. Jedna jedina reč, ali ne razumem kako je neko ko je prevodio skeč (a to je čovek koji najviše i pokušava da popularizuje Jošidu na Zapadu) mogao da promaši čitavu poentu. Kenđi na drugoj slici kaže: "Tadaima, niisan!" - "Vratio sam se, BRATE!" Ta problematična reč bi se mogla prevesti drugačije (kao kad mi kažemo nekom "brate" iako nema rodbinske veze sa nama), ali ovde se misli bukvalno, baš zbog neverovatnosti situacije - to je barem očigledno. Barem onima koji razumeju autora. Priznajem da mnoge epizode nisam razumeo ni sam, ali tešim se time da je to ili zbog nedovoljnog poznavanja jezika (neke su text-heavy) ili nedovoljnog poznavanja nekih kulturnih okolnosti. S druge strane, mnoge sam razumeo, a par desetina najboljih me je nasmejalo do suza.

Iako se japanski humor često okreće vulgarnostima, Jošidin je neuobičajeno čist od toga - možda ne stopostotno čist, ali takve instance su zaista retke.Više od američke, voleo bih da vidim britansku reakciju na njega.

Sabrana dela Fuđika F. Fuđija i mangalogija u Srbiji

Da biste videli da nisam bio sasvim zaludan poslednjih par meseci, evo čime sam se bavio i šta se sprema:

O Yoshidi Senshi više na UPPS-u u jednom od narednih tekstova.

Prošle godine sam sa jednom knjigom dobio Šogakukanov (2. po redu najveći izdavač u Japanu) propagandni materijal o objavljivanju sabranih dela Fuđika F. Fuđija. On je jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji mange i japanske pop-kulture uopšte i svako ko želi da bolje shvati Japan uradio bi mudru stvar da prouči njegov opus. Zajedno sa svojim prijateljem Fuđikom Fuđiom A. objavljivao je dela pod pseudonimom Fuđiko Fuđio. Kada su se razišli, 1987. godine, svako je dodao po slovo tom imenu (F = Fuđimoto, A = Abiko, njihova prava prezimena) i podelili su zaostavštinu. F. Fuđio je uzeo većinu radova namenjenih deci i neka SF ostvarenja, dok je Fuđio A. danas najviše poznat po crnohumornim komedijama.

Elem, Šogakukan je odlučio da objavi kanzenban kolekciju dela Fuđika F. Fuđija, počevši od sredine prošle godine, zaključno sa sredinom ove. Kanzenban je reč koja označava završeno, potpuno, savršeno izdanje i predstavlja protiv-argument svima koji misle da su japanske mange... hm, disposable. Takvo izdanje je namenjeno najzahtevnijim kolekcionarima. Kolekcija će imati 33 toma, svi u formatu A5, i sastoji se iz sledećih dela:

- Doraemon, 8 tomova (original ima 45 normalnih paparbackova - pa vi vidite koliki su ovi novi "tomovi");

- Obake no Q-taro (Duh Q-taro), 5 tomova;

Dobroćudni kućni duh Q-taro je jedan od prvih likova kojima se Fuđiko Fuđio proslavio

- Paaman (Perman, "Superman bez Su-"), 8 tomova;

- Kiteretsu Daihyakka (Enciklopedija Kiterecu), 2 toma;

- Esper Mami, 5 tomova;

 Jean Grey kada je bila mala... um, ne, ovo je Mami, esper (korisnik ESP-a), sa svojim ljubimcem Konpokom, nekom mešavinom lisice i rakuna

- Bakeru-kun, 1 tom;
- Umi no Ouji (Princ mora), 3 toma;

- Jungle Kurobee, 1 tom.

Ovde nema nekih poznatih dela kao što je 21emon, ali da ne sitničarim sad... Fuđiko F. Fuđio, koji je umro 1996, ostavio je za sobom oko 46000 stranica, odnosno, nekih 3500 kratkih priča. Doraemon je verovatno najuticajnija kulturna ikona čitavog Dalekog istoka, više nego Tezukin Moćni Atom, i o tom fenomenu pišem tekst koji će već biti negde objavljen.


Iako sam počeo da kupujem normalno izdanje Doraemona, izgleda da je vreme da se prebacim na kanzenban! Zanimljiv je podatak da je moj primerak prvog toma, u ediciji Tentomushi Comics (Bubamara Comics), 184. tisak (2005.)!!! E, TO je popularnost.

Treće (i možda najbitnije), pošto sam potpuno i apsolutno nezadovoljan predstavljanjem mange na ovim teritorijama, pogotovo u odnosu prema animeu, čija prezentacija je dostigla određenu zrelost, tako da sad svako može da pronađe na srpskom jeziku različite pristupe i nivoe stručnosti u opisima, sistematizaciji i, čak, kritici animea, za mange je situacija više nego jadna. Stoga sam preduzeo određene korake i izgleda da ću imati priliku da predstavim javnosti (nazovimo to "javnošću"!), prvi put u Srbiji u potpunom obliku, šta manga jeste - strukturu, semantiku, estetiku, kulturne odlike, itd. - kroz poređenje sa drugim strip-tradicijama. Likovi sa krupnim očima? To je samo jedan aspekt nekih kategorija mangi, ne svih. Više o tome na tribini o kojoj ćete biti obavešteni blagovremeno.