Učenje kanđija

Ako se neko slučajno pitao šta sam radio u slobodno vreme prethodnih mesec dana, odgovor je: učio kanđi. Plan mi je da do kraja sledeće godine savladam nekih hiljadu simbola koji japanska deca uče u 6 godina osnovne škole. Kad kažem "savladam" mislim na potpuno vladanje, koje se možda najbolje može izraziti sposobnošću da se dati simboli napišu na papiru. Moderno doba je donelo napredak i u lakoći sa kojom se kanđi piše, pa više nije potrebno detaljno znanje da bi neko bio u stanju da ga kuca preko računara i tastature. Primer:

霧　 kiri, "magla"

Nije bilo neophodno da znam simbol precizno. Dovoljno je da znam kako se izgovara i editor unosa japanskog teksta će sam ponuditi moguće opcije; doduše, u slučaju više mogućih opcija (a japanski je pun homonima!) moram da imam neku orijentaciju. U našem slučaju pomaže to što znam deo simbola ("radikal") koji označava kišu: 雨 (u gornjem primeru gornji deo, malo izobličen).

Ono što vidite kada se japanski jezik stavi na papir ili ekran je kombinacija tri pisma: hiragane, katakane i kanđija. Hiragana je slogovno pismo od 46 osnovnih simbola zakrivljenih linija. Katakana je takođe slogovno pismo koje koristi drugi sistem uglastih znakova za iste slogove kao i hiragana. Kao bonus ponekad se koriste latinica (romađi) i arapske cifre. Piše se vertikalno, sa desnog kraja ka levom. Danas se zahvaljujući upotrebi računara i internetu dosta ravnopravno sreće i horizontalni model, u kojem se piše sa leva na desno. Drugi problem je što ne postoji razmak između reči. Mada, da su samo hiragana i katakana (zajedno poznati kao kana) to bi zaista bio problem, ali kanđi, koliko god to zvučalo suludo nekom laiku, zaista olakšava razumevanje.

U vezi kanđija postoji zadivljujuća činjenica da uopšte ne morate znati japanski jezik (ni kineski) da biste razumeli smisao. Kažu da stranci uče kanđi dva puta: jednom uče čitanje, drugi put značenje. Meni ima smisla ono što sam čuo na nekim kursevima, a to je: učiti prvo značenje, a pravilno čitanje će doći samo s vremenom i iskustvom.

Drugi savet iz sopstvenog iskustva: učiti kanđi preko radikala. Ako se neki simbol sastoji od više drugih prostih simbola, lako ga je razumeti. Jedan od prvih znakova koje sam naučio je bio onaj za šumu:

森

Ovo je prosto kada se zna da je znak za drvo:

木

A šuma se sastoji od jednog većeg drveta iznad dva manja. I nije bitno što je za "šumu" potrebno 12 poteza da bi se nacrtao, što je merilo koje neki predavači koriste u svom pristupu učenju.

Na kraju, većina reči se piše korišćenjem više od jednog znaka. Tu dolazimo do jako zanimljivih opisa i asocijacija.

有名 yuumei, "poznat", je

有 postojati
+
名 ime

電話　(denwa, telefon)　= 電 (elektricitet)　+　話 (govor)

天気　(tenki, vremenske prilike)　= 天 (nebo)　+　気 (duh)

音楽　(ongaku, muzika) 　= 音 (zvuk)　+　楽 (udobno, lako)

Itd, itd.