Ovo je kraj...

...ovog bloga. Ali, krećemo iznova. Hvala svima vama koji ste pratili ovu (avaj!) neredovnu avanturu i pozivam vas da se priključite Strahoslovnom domenu 999. Vidimo se tamo!

I'm back...

... sa dovoljno materijala za sledećih godinu dana!

Nešto poslovnih i privatnih obaveza mi je smanjilo slobodno vreme na minimum tokom prethodnih meseci, tako da sam ga koristio uglavnom za čitanje i gledanje novog materijala a, kada sam pisao, to je bilo samo nekoliko puta za UPPS i BG-Anime. Voleo bih da sam ispunio i zahteve ostalih (Anime Jedinice, recimo) ali, kako ne volim da se ponavljam, odnosno, da pišem o istoj temi na isti način, nisam bio u mogućnosti da napišem išta čime bih bio zadovoljan. Osim ako ne počnu da me plaćaju za tekstove (ajde, ajde, nemojte se stideti!), u kom slučaju ću moći da se posvetim daleko više ovom svom hobiju.

Dakle, krećemo!

Lingvistička zagonetka

Pre nego nastavim svoje običavanje neobičnog i oneobičavanje običnog, izneću nešto što mi je na umu već neko vreme - problem koji se javlja pri transkripciji japanskih imena. Neki od vas to znaju, ali ponoviću: japanska (a i korejska) lična imena se pišu u formatu prezime + ime. Prevodioci obrnu taj redosled (a po meni potpuno nepotrebno, jer ta imena su prepoznatljiva i razlikuju se od naših). Međutim, ni to ne bi bio problem kada bi bili dosledni u tome; pošto nisu, jeste problem. Brojni su slučajevi (sve češći u skorije vreme) da se zadržava originalni oblik i tako dolazimo do situacija da više ne znam šta je prezime, a šta ime, ako nisam unapred upoznat sa politikom izdavača, ili ako se ne radi o poznatim prezimenima. Neki to rešavaju tako što prezimena pišu VELIKIM slovima, a imena malim. Kako su lingvisti izgleda greškom zapisali pravila u vetru umesto u kamenu, a vetar je ćudljiv, nastala je čitava zbrka, čijem razrešenju ću ja dati svoj skromni doprinos tako što ću ubuduće na ovom sajtu pisati japanska imena u originalnom formatu:

Prvo PREZIME, zatim IME.

Hvala na razumevanju.

Prvi post

I tako, ovaj brod uplovi u kibernetske vode. I dođe on do mesta - usamljenog, a opet na raskrću svih puteva - koje je zamislio kapetan i baci sidro tamo. I veštim manipulacijama napravi on rupu u tkivu kiber-prostora, i svo smeće tog sveta (a to je mnogo smeća) biva usisano i nepovratno odnešeno u NIŠTA. I posle čišćenja, kapetan i brod se i sami mirno otisnuše u NIŠTA, poslednji, kako dolikuje. A svet osta sam, snivajući kristalne snove o Drugom...

To je loš početak. Ali kako sam danas mišljenja da je bolje imati bilo kakav početak nego ga nemati, morao sam da napišem nešto. Sada kad ponovo čitam gornji pasus, pada mi na pamet da zvuči kao pesnički sinopsis nečega što bi Majkl Murkok napisao. Laskam samom sebi onim "pesnički". No, više me brine asocijacija na Majkla Murkoka. Voleo sam ga nekad, kada još nisam znao da je za pisanje potrebno više od posedovanja dobrih ideja.

Jedan moj prijatelj reče da je za pisanje bloga potrebna neka vrsta narcizma. Nije to razlog zašto sam se ja poduhvatio toga, bar ne koliko sam svestan. Nisam siguran u razlog, osim da mi odgovara sopstveni tempo pisanja i ničiji drugi. Možda jedan post u mesec dan, a možda trideset. Da više ljudi piše o stvarima koje mene zanimaju, ne bih se ni poduhvatio zadatka. U stvari, da budem pošten, ovo me zanima.

Naziv bloga? Razmišljao sam pola sata. Po životnom opredeljenju sam perfekcionista, ne menjam često ni pozadinu na monitoru, a kamoli imena, avatare i potpise. I vidite, video-igre su mi pomogle u pronalaženju rešenja, što je neoboriv dokaz da igre ipak imaju i edukativnu funkciju. Igrao sam prilično opskurnu igru poznatu (?) kao Dragon Quest (4. deo, revizija za Nintendo DS, da budemo precizni). Toliko opskurnu da nema niti jedan topik posvećen njoj ni na jednom srpskom forumu na kome sam bio, a mnogi od njih su posvećeni video-igrama. I u toj igri, a ovde pričam o evropskoj verziji, postoji lik koji se zove Archie O'Tect (pogodite čime se bavi). Kasnije, u toku igre, drugi lik pogrešno izgovori njegovo ime kao Arch Defect.

Nemojte pogrešno da me razumete. Arhidefekt nije planirani naziv ovog bloga. To je planirani naziv za dobar deo srpskog kibernetskog pejzaža. Poput onog lika iz "Autostoperskog vodiča" koji je napravio kuću okrenutu ka spolja i nazvao unutrašnjost "Van ludnice". U tom duhu, Arhidefekt je naziv koji se vidi spolja.

O čemu će biti ovaj blog? O svemu o čemu drugi nisu. O meni, kaže neko? Ne. O stvarima koje jesu filtrirane kroz moje iskustvo, to je neizbežno. Ali upravo je onaj deo koji je samo moj potpuno nebitan. Bitan mi je samo onaj deo koji izaziva empatiju.

Koje teme možete da očekujete ovde? Sex. Video-igre. Sex. Kulturu Dalekog istoka. Sex. Stripove. Sex. Muziku. Još više sexa. Poneku knjigu ili film. Još više sexa od mnogo sexa...

Dobro, ovo gore je napisano da bi zavaralo pretraživače interneta (sex spomenut 7 puta u jednom pasusu). Ovo će ipak biti relativno ozbiljan blog.

Vidimo se.

See you.

Mata ne.

Održavaj ovo cveće, jer ono je odraz cveća u tvom srcu.