Prvi post

I tako, ovaj brod uplovi u kibernetske vode. I dođe on do mesta - usamljenog, a opet na raskrću svih puteva - koje je zamislio kapetan i baci sidro tamo. I veštim manipulacijama napravi on rupu u tkivu kiber-prostora, i svo smeće tog sveta (a to je mnogo smeća) biva usisano i nepovratno odnešeno u NIŠTA. I posle čišćenja, kapetan i brod se i sami mirno otisnuše u NIŠTA, poslednji, kako dolikuje. A svet osta sam, snivajući kristalne snove o Drugom...

To je loš početak. Ali kako sam danas mišljenja da je bolje imati bilo kakav početak nego ga nemati, morao sam da napišem nešto. Sada kad ponovo čitam gornji pasus, pada mi na pamet da zvuči kao pesnički sinopsis nečega što bi Majkl Murkok napisao. Laskam samom sebi onim "pesnički". No, više me brine asocijacija na Majkla Murkoka. Voleo sam ga nekad, kada još nisam znao da je za pisanje potrebno više od posedovanja dobrih ideja.

Jedan moj prijatelj reče da je za pisanje bloga potrebna neka vrsta narcizma. Nije to razlog zašto sam se ja poduhvatio toga, bar ne koliko sam svestan. Nisam siguran u razlog, osim da mi odgovara sopstveni tempo pisanja i ničiji drugi. Možda jedan post u mesec dan, a možda trideset. Da više ljudi piše o stvarima koje mene zanimaju, ne bih se ni poduhvatio zadatka. U stvari, da budem pošten, ovo me zanima.

Naziv bloga? Razmišljao sam pola sata. Po životnom opredeljenju sam perfekcionista, ne menjam često ni pozadinu na monitoru, a kamoli imena, avatare i potpise. I vidite, video-igre su mi pomogle u pronalaženju rešenja, što je neoboriv dokaz da igre ipak imaju i edukativnu funkciju. Igrao sam prilično opskurnu igru poznatu (?) kao Dragon Quest (4. deo, revizija za Nintendo DS, da budemo precizni). Toliko opskurnu da nema niti jedan topik posvećen njoj ni na jednom srpskom forumu na kome sam bio, a mnogi od njih su posvećeni video-igrama. I u toj igri, a ovde pričam o evropskoj verziji, postoji lik koji se zove Archie O'Tect (pogodite čime se bavi). Kasnije, u toku igre, drugi lik pogrešno izgovori njegovo ime kao Arch Defect.

Nemojte pogrešno da me razumete. Arhidefekt nije planirani naziv ovog bloga. To je planirani naziv za dobar deo srpskog kibernetskog pejzaža. Poput onog lika iz "Autostoperskog vodiča" koji je napravio kuću okrenutu ka spolja i nazvao unutrašnjost "Van ludnice". U tom duhu, Arhidefekt je naziv koji se vidi spolja.

O čemu će biti ovaj blog? O svemu o čemu drugi nisu. O meni, kaže neko? Ne. O stvarima koje jesu filtrirane kroz moje iskustvo, to je neizbežno. Ali upravo je onaj deo koji je samo moj potpuno nebitan. Bitan mi je samo onaj deo koji izaziva empatiju.

Koje teme možete da očekujete ovde? Sex. Video-igre. Sex. Kulturu Dalekog istoka. Sex. Stripove. Sex. Muziku. Još više sexa. Poneku knjigu ili film. Još više sexa od mnogo sexa...

Dobro, ovo gore je napisano da bi zavaralo pretraživače interneta (sex spomenut 7 puta u jednom pasusu). Ovo će ipak biti relativno ozbiljan blog.

Vidimo se.

See you.

Mata ne.

Održavaj ovo cveće, jer ono je odraz cveća u tvom srcu.